Naše vesti

Šta je to zračenje?

30/10/2017

Šta je to zračenje?

Zračenje je prenos energije putem čestica ili talasa. 

 

Zračenje koje se prenosi putem čestica (neutron, proton, mezoni i druge alfa, beta čestice.) se naziva korpuskularno ili jonizujuće zračenje. Tu spadaju samo ona zračenja (ili vrste radijacije) koja imaju dovoljnu energiju za razbijanje neutralnih atoma i molekula u električki nabijene čestice- jone, odnosno zračenje koje razara ćelije organizma! Zračenje koje se prenosi u obliku fotona, odnosno  talasa, zove se elektromagnetno zračenje. Ono može biti jonizujuće poput UV –B i UV-C zraka, Gama talasa, Rentgenskih talasa (RTG). Zajednički naziv im je X zraci. Jonizujuća zračenja su izuzetno opasna po ljudski organizam, zakon propisuje da je jonizujuće zračenje ono zračenje čija energija prelazi granicu od 12,4eV. 

 

Radioaktivno jonizujeće (čestično) zračenje je definitivno dokazano jedan od faktora rizika za
nastanak malignih bolesti. Jonizujeće zračenje izaziva različita oštećenja genetskog materijala tj dezoksiribonukleinske kiselina (DNK) i to prvenstveno putem prekida lanaca DNK . Na taj način dovodi do malignih tumora u gotovo svim tkivima kod ljudi i to u svim uzrastima. Treba naglasiti da dokazano deluje i kao karcinogen za mnoge druge žive vrste na planeti. Odgovor tkiva, tj nastanak malignog tumora, pritom zavisi od doze zračenja. Dakle, primarni cilj je što više smanjiti izloženost svakom vidu radioaktivnog zračenja iz naše životne sredine.

Nejonizujuća zračenja jesu elektromagnetska zračenja (fotonska) koja imaju energiju fotona manju od 12,4 eV. Ona obuhvataju: ultraljubičasto ili ultravioletno zračenje (talasne dužine 100-400 nm), vidljivo zračenje (talasne dužine 400-780 nm), infracrveno zračenje (talasne dužine 780 nm - 1 mm), radio-frekvencijsko zračenje – RF (frekvencije 10 kHz - 300 GHz), eletromagnetska polja niskih frekvencija (frekvencije 0-10 kHz) i lasersko zračenje. Nejonizujuća zračenja obuhvataju i ultrazvuk ili zvuk čija je frekvencija veća od 20 kHz.

 

 

Odakle nam zračenje dolazi?

Izvori zračenja mogu biti prirodni ili veštački,  bez obzira na poreklo mogu biti izuzetno štetni ili potpuno bezbedni u zavisnosti od tipa i inteziteta , po poreklu mogu biti pridodni ili veštački.

Pridordni izvori zračenja su:

  • Geopatogeni (podzemni vodeni tokovi, geološke pukotine, minerali, raspadnut organski materijal, razni materijali u vazduhu poput radona ili u samom telu čoveka) 
    pod njihov uticaj možemo doći boraveći raznim granitnim, mermernim stenama, pećinama i drugo.
  • zračenja koja dolaze iz kosmosa, sunčeva zračenja, razni pulsari i zvezde)  Najveća energija kosmičkog zračenja dolazi nam upravo sa izvora života – SUNCA!
    Ciklična sunčeva aktivnost čiji najveći intezitet dolazi do vrhunca na svakih 11 godina stvara. Eksplozije koronalne mase vidljive nam kao sunčeve pege izbacuju enormne energije svih zračenja, bilo da su čestična ili radio talasna. Takozvane solarne oluje donose  zračenje na našu planetu. Na sreću magnetno polje zemlje nam pruža zaštitu od takvih zračenja i obezbeđuje uslove za život. Vidljiv  efekat solarnih vetrova je pojava svetlosnog fenomena zvanog aurora borealis, ili polarna svetlost. Najveća opasnost po čoveka je njegovo izlaganje suncu u peridu dana kada je UV indeks velik. Boravak izvan zaštite zemljinog magnetnog polja, rad u svemirskim stanicama itd.. Druga opasnost sunčevog zračenja je uticaj na komunikacionu i drugu tehnologiju o kojoj smo sve više ovisni, uticaj na rad telekomunikacionih satelita, distributivnih elektroenergetskih mreža itd...

Veštački izvori zračenja su:

  • Geopatogeni ( tuneli, prokopi, septičke jame  i bunari, kanalizacija, objekti sagrađeni od radio aktivnog materijala poput azbesta, mermera, zeolita itd...) Pod njihov uticaj možemo doći boravkom u takvim objektima, udisanjem prašine u kopovima itd...
  • Tehnički ( jonizujući izvori poput raznih labaratorija, nuklearnih elektrana, medicinskih uređaja za dijagnostiku itd.. Ili nejonizujući poput sistema mobilnih mreža, emisione opreme  radio i tv stanica, policije, vatrogasaca itd...)

 

 

Kakav uticaj zračenja imaju na ljudski organizam?

 

Gotovo da sve što je čovek napravio može da se koristi na dobrobit ili na štetu ljudskom organizmu.

Kad govorimo o dobrobiti zračenja prvenstveno mislimo na njihovu selektivnu i kontrolisanu upotrebu  prilikom eliminacije  malignih ćelija itd...

 Izloženost jonizujućem zračenju dovodi do stvaranja slobodnog elektrona i pozitivno naelektrisanog ostataka atoma ili jona. Posle jonizacije se kidaju intramolekularne veze. Prekinute veze izazivaju disocijaciju i rekombinaciju molekula. U živom organizmu, takve promene izazivaju razne efekte, tj biološke posledice. Sve se dešava u nekoliko etapa:

  • Električna interakcija. U desetbilionitom delu sekunde se elektron odvaja od atoma. Dolazi do jonizacije i nastanka slobodnog elektrona i pozitivnog jona. I nastali elektron (ako ima dovoljnu energiju) može vršiti dalju jonizaciju.
  • Fizikohemijska promena. I elektron i jon vrlo nestabilni. U desetmilijarditom delu sekunde čine lanac reakcija. Nastaju novi molekuli, uključeno i vrlo reaktivni, “slobodni radikali”.
  • Hemijska promena. Slobodni radikali, u milionitom delu sekunde, interaguju sa nekim molekulom. Mogu nastati biološki važne promene u molekulima, značajne za ćeliju.
  • Biološka posledica. Biološke promene nastaju posle nekoliko sekundi ili vise decenija. Mogu odmah uništiti üeliju ili je izmeniti, na dobar, loš ili neutralan naþin, što zavisi od üelije i njene uloge u telu.

Odgovor organizma na ovakvo dejstvo je  pokušaj da se ćelija sama oporavi, većina u tome uspeva, ali u zavisnosti od inteziteta i vremena izloženog radijaciji ćelije ne uspevaju da se oporave te nastaju vidijive posledice.

Izloženost prekomernoj količini nejonizujućeg zračenja u prvi mah dovodi do osećaja vrućine i nelagode, nervoze i razdražljivosti. Nakon toga dolazi do glavobolje a kasnije nesanice, osećaj malaksalosti i hroničnog umora, anksioznost, sklonost depresiji, teškoće pri pamćenju i problemi sa koncetracijom, gubljenje vitalnosti, smanjivanje telesne i psihičke aktivnosti i sl.

 

 

Koji su najrasprostranjeniji izvori zračenja?

 U modernom dobu u kojem živimo najveći izvor nejonizujućeg  zračenja predstavlja telekomunikaciona i druga emisiona oprema mobilnih operatera, tv i drugih radio stanica.

Obzirom da jačina polja takvog zračenja opada sa kvadratom rastojanja gruba računica dovodi do zaključka da je boravak neposrdno ispred antena mobilnih operatera štetan po zdravlje. Na udaljenosti  10m pa na dalje i u snopu zračenja antena jačina polja se smanjuje ispod nivoa štetog po zdravlje.

Izračena jačina ovih predajnika ovisi o njihovoj lokaciji, izboru antena, zoni koju pokrivaju itd...Lokacije koje su na visokim brdima, udaljene od naselja imaju veću izračenu snagu od lokacija koje su u gradu, po krovovima, stubovima itd.. Interes opeatera je svuda obezbede pokrivenost i  određen kapacitet mreže kako bi pružili kvalitetnu uslugu. Kao što smo već jednom pomenuli opasna zona je ona neposredno ispred antena predajnika. Za razliku od Radio i TV emisione opreme koja vrši samo emitovanje sadržaja, a ne i prijem, kao što je to slučaj kod mobilne telefonije. Mobilna telefonija u svom sistemu veza neprestalno komunicira sa mobilnim uređajem, telefonom ili internet modemom.Zračenja ovih uređaja su višestruko manja, mogu biti snage do 2W. Oni svoju izlaznu snagu prilagođavaju jačini prijemnog polja, što znači da ukoliko je mobilni telefon u polju najačeg signala njegova izlazna snaga je vrlo mala, tek tolika da bi dobacio do svoje bazne stanice. Ukoliko se mobilni uređaj nalazi daleko od bazne stanice, jačina njegovog prijemnog signala je veoma mala te on zaključuje da bi trebao da radi na maksimalnoj snazi da bi svoj signal dobacio do bazne stanice. Pošto se telefon koristi naslonjen na uvo i ne postoji rastojanje između njega i glave dugotrajno izlaganje zračenju u ovom slučaju može biti štetno. U prvi mah pojavljuje se osećaj vrućine u području uha.                                                                              

Pošto već živimo u informatičkoj eri i veoma smo oslonjeni na nju da se izvesti zaključak da korišćenje mobilnog telefona u zonama slabog prijema može biti štetno po zdravlje.  Za razliku od njih ukoliko se nalazimo van opasne zone bazne stanice, više od 10m u snopu zračenja antene, boravak u okolini bazne stanice je bezbedan. Lica čija je priroda posla da rade održavanje takvih stanica moraju poštovati bezbedonosna pravila i isključiti emisionu opremu ukoliko su u neposrednoj blizini antene, odnosno neposredo ispred antene, u snopu zračenja. Svaki drugi boravak ispred antene u toku rada emisione opreme nije bezbedan! Već nakon nekoliko minuta mogu se primetiti gore opisani simptomi. Iz tog razloga poželjno je postavljati ovakve antene na krovovima zgrada i to po ćoškovima kako bi se fizički sprečio prilaz anteni s prednje strane.

 

 

Upotreba mobilnih telefona i pojava raka.

 

Nedavno je objavljen zanimljiv članak u novinama o povezanosti korišćenja mobilnih telefona i nastanka glioma. Ova tema je, inače, u poslednje vreme izazvala veliku pažnju i stručne i šire javnosti. Međunarodna agencija za istraživanje rak (IARC) je, 2011 godine, svrstala elektromagnetno zračenje koje nastaje upotrebom mobilnih telefona u grupu potencijalnih karcinogena, grupa 2B. Neke druge organizacije (npr Cancer Research UK) daju preporuke o ograničenom korišćenju mobilnih telefona kod dece. Ipak, u navedenom slučaju, radi o dve anamnestičke studije koje imaju relativno mali značaj u dokazivanju uzročno-posledične veze i to naravno treba uzeti u obzir prilikom tumačenja iznesenih rezultata.

Zaključak je da konačan odgovor na pitanje o povezanosti korišćenja mobilnih telefona i nastanka nekih vrsta tumora još nije poznat.

 

 

Mikrotalasna pećnica i rak.

Mikrotalasna pećnica ne emituje radioaktivno zračenje već radio talase čija je osnovna karakteristika da se upijaju od strane molekula vode u hrani. Primajući mikrotalase, molekuli vode intenzivno vibriraju i time dovode do nastanka toplote u hrani. Ukoliko se mikrotalasna pećnica ispravno koristi nema nikakvih naznaka da može delovati štetno po ljudsko zdravlje, odnosno ne dovodi do nastanka raka. Jedini efekat na hranu u mikrotalasnoj pećnici može biti izmena nutritivnog sastava namirnice usled delovanja povišene temperature. Mikrotalasna pećnica može izazvati opekotine kod ljudi u blizini, samo ukoliko je oštećena ili prepravljana. Mit koji još provejava je da se u omotu i posudicama koji se stavljaju zajedno sa hranom u mikrotalasnu pećnicu, nalaze kancerogene materije. Pre stavljanja hrane sa omotom treba obavezno proveriti da li je navedeno na omotu da je bezbedno korišćenje u mikrotalasnoj pećnici (engleski microwave-safe). U mikrotalasnu pećnicu nikako se ne sme unositi hrana u omotu za margarin ili plastičnim posudicama za prenošenje i ostavljanje namirnica jer tada može doći do prenosa određenih nepoželjnih materija u hranu. Preporuka je da se koriste staklene ili keramičke posude.


Komentari:

Ne postoje komentari za ovu vest. Budite prvi koji će ostaviti komentar!

Unesite komentar

Nećemo objaviti Vašu E-mail adresu!